Молитва за винограде

Гроздобер у околини Пирота некада (Фото: М. Ј. Игић)

Пирот је некада био окружен виноградима. Највише их је било на падинама Белаве, планине која својим завршетком, каменитим Сарлахом, као морска хридина урања у мирно пиротско поље. Тамо, у Будинделу, скоро сваки виноград имао је свој бунар пијаће воде и пространу, фином резбаријом декорисану брвнару која је служила као летњиковац и склониште од рата и обесних завојевача.

Пироћанци су живели од њиховог рода, у бербу се одлазило запрежним колима, окићеним, као у сватове. Гроздобер је трајао десетак дана уз песму берача и цику деце, радосне због ванредног октобарског распуста. Брђани су силазили тада са Старе планине и ту, на лицу места куповали и муљали грожђе у своје бачве, омијене сумпором. Читави каравани врхунског вина из Нишавља труцкали су по калдрми путујући на пазар у Софију, потом се враћали отуда, крцати жита са златних бугарских равница.

Није било нимало лако дочекати те празничне дане бербе и печалбе. „Лозје је како манечко дете“ над којим су виноградари целе године бдели и стрепили. Своје млађане наследнике упућивали су у далеко Буково да изуче винодељску школу а они сами узносили молитве за богат род, искрено верујући да лозје осликава њихов живот и да свака болест и штета у њему, одговара неком учињеном а неокајаном греху.

Недавно сам пронашао писмо из 1903. године у коме осамдесет пиротских домаћина тражи од нишког владике да им одобри пост и молитву против „вилоксере“ коју су сами призвали на своје нежне рукосаде. На књижевном језику, пуном грешака, њега је срочила чиста и невина душа оног старог Пирота коју још увек нису искварили досељеници, разуздани чиновници и даскали, први весници богоборног социјализма због којих су наивни пиротски младићи још у то време вређали попове по сокацима и ометали њихова богослужења. Те 1903. године, сем напасти бубиња, Пирот су потресле и две страшне трагедије: смрт краља Александра и краљице Драге у престоници, потом и мистериозни нестанак седамнаестогодишњег Марка Стојановића који је, након тромесечне претраге, пронађен мртав. Истрага је обзнанила да је сироти младић извршио самоубиство, избезумљен од страха због ситне грешке коју је починио као калфа у кројачкој радњи тијабарског мајстора Костадина...

Владика Никанор

Владика нишки Никанор, човек тежак, напрасит, али и благородан, био је очаран садржајем писма. Читао га је својим пријатељима у Београду, чак и на Сабору. Тражио је од пиротског проте да дозна име надахнутог писца, а потом се, након сазнања, учтиво захвалио платнару Василију Тошићу на лепим и побожним мислима. Пост за здравље винограда одржан је у мају, уочи Духова, старе славе града Пирота.

Стотину година касније, валовиту Белаву задесила је несрећа грђа од свих штета и штеточина које је вековима ћутке трпела. На њеним падинама посађена је депонија у коју се свакодневно стиче отпад из читавог округа. Пијаће воде Будиндела трајно су загађене, ваздушну бању старих варошана угушио је вечити смрад трулежи и стрвина... Прилично бедан крај за некада славне виноградарске пределе који су Пироћанцима били драгоцени колико и Францизима виногради Шампања и Провансе. И више од тога. Била су то верна огледала њихових честитих душа.

Изградња депоније на падинама Белаве (фото: Пиротске вести)

Препис писма пиротских виноградара:

1. маја 1903. године Пирот

Господину Никанору Архијереју Нишкому Ниш

Ваше Преосвештенство

Благослови владико свети, љубимо ти руку десницу. По прочитање Свето писмо, нашли смо (да) гласи ријеч Господња преко пророка Иоила сина Фатуилова:

„Чујте, старци; слушајте, сви становници земаљски; је ли овако шта било за вашег времена или за времена ваших отаца? ... (Глава 1 Стик 5) Отрезните се, пијанице, и плачите; и ридајте сви који пијете вино, за новим вином, јер се оте из уста ваших. Јер дође на земљу моју силан народ и небројен; зуби су му као у лава и кутњаци као у лавице. Потре винову лозу моју, и смокве моје покида, сасвим их огули и побаца, те им се гране беле...“

Стога ми неколико грађана разтомачили смо и верујемо да је таји народ силан и небројен, тојест вилоксера. Стога смо намерни да ви као духовна власт, можете, само ако оћете, да се заузмете, које (=јер) смо ради да нам одредите бар једну седмицу пост да се одржи, које(=јер) видимо, да смо Господу Богу згрешили и његову казну одржавамо, зато мислимо да је Господ милостив спрам нас ако види да ми се покајемо и обратимо кам Господа. Господ је благ и милостив, све ће ни простити и помиловати.

Глава 2. Стих 12. истога пророка: „Зато још говори Господ: Обратите се к мени свим срцем својим и постећи и плачући и тужећи. И раздерите срца своја, а не хаљине своје, и обратите се ка Господу Богу свом, јер је милостив и жалостив, спор на гнев и обилан милосрђем и каје се ода зла. Ко зна, неће ли се повратити и раскајати се, и оставити иза тога благослов, дар и налив за Господа Бога вашег. Трубите у трубу на Сиону, наредите пост, прогласите светковину. Саберите народ, освештајте сабор, скупите старце, саберите децу и која сисају; женик нека изиђе из своје клети и невеста из ложнице своје. Између трема и олтара нека плачу свештеници, слуге Господње, и нека кажу: Прости, Господе, народу свом, и не дај наследство своје под срамоту, да њим овладају народи; зашто да кажу у народима: Где им је Бог?“...

Ваше Преосвештенство зато вас молимо немојте да оставите у заборавност ту нашу жељу коју већином желимо да се одржи пост и да се помолимо Господу Богу, јега би Бог услушио молитву нашу. Стога са већином молимо јега би сусретли ту невољу, које може ви сами да сте чули, да варош Пирот већином сас виногради живе и (х)вала Господу, имамо још много виногради незарезани од варош на источну страну и данас, да чува Господ, указало се је већи род у виногради.

Ваше Преосвештенство, ми би волели, као по старом обичајима, свака кућа постила је по једну седмицу пред своје славе, сад је баш прилика, које(=јер) варош слави први дан Духови. Пре славе, та седмица, може да се одржи пост, тако исто и свештенство са народ, излазимо на поље сас литије, у исто време може да се наредите свештенству како знате и које молитве да читају и да се помолимо Господу Богу, јега би ни Господ опростијо сагрешења и подаријо обимат род.

Заборавимо (ли) Господа Бога, изгубимо (ли) пост, изгуби(ће)мо (и) дар Бож(ј)и.

Понизни љубимо ти десницу, и чекамо вашу свету наредбу да нам пошљете за варош Пирот.

(Потпис осамдесет пиротских домаћина) 

 ______

Пише: Жељко Перовић, "Писма из Малог Јерусалима II" (књига у припреми)

Прованса, Француска (фото: duvine.com)