Икона Светог Илије. Снимио сам је јануара 2015. године на Старој планини, у манастиру који је посвећен овом старозаветном пророку и свецу. Тада сам чуо од Драгице Дојкић (1934), старице из оближњег села Рсовци, занимљиву повест о догађају који се збио у овом манастиру за време монахиње Марте, шесдестих година прошлог века: "Имало икона. Имаше на прозор стојаше, златна ли, сребрна ли, била је вредна. И комунисти улезли па гледали у црквуту и се угледу у иконуту па ђу сакали да им баба Марта даде. А она рекла: „Ја то не смем да давам! Куде смем? Кој сме то да пипа?“. Они ђу на силу заберу, а она каже: „Не давам, и не давам!“ А једн рек`л: „Ма кој те тебе пита. Ја че ђу узмем!“, и узме икону и ко узме иконуту он се трусне та падне! Онесвести се! И како паде, онија двојица га вануше, остајише иконути, и јед`н за нођете, јед`н за главуту, па га изнесоше. Иконата је била дал Исус Христос, дали је Свети Јован бил... Текваја је била. Али не дава Свети Илија да излази из црквуту." / Ж. П.