![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjvIbrZ_hHaRPSDxETFuZLVFXmKuIwdqNtOFF5BZJ_C-4pezSIoiecLtYv0olIKkJ_l267dpUF_uwvBgC-lS7DjlVRamfYjbRJIyKP_cromtLNRMl2Im3TkBITo2BINtJIfXTVw2LmE-DwA/s320/Zoran+Zari%25C4%2587%252C+Bogorodica+Ljeviska+ulje+na+platnu%252C+2013+2.jpg)
А ка дојдеше Ускрс, ноч и тишину преди зору разбију црквена звона, па јед’н звук друђи с’стиса. Па час
јети, а час, како гргутаво трепти. Па се одигне како магла одземи
к’мто небо и плизне по ваздух како зејтин по воду, па се
тићемка сјури нанадоле. Или се па, како перце оди гугутку
пол’к врне наземи и исп’лни ти срце, па ти се душата дорима
усмивује од радос.
А ка се задњити звук изгуби к’мто Сарл’к, и ти га
више не чујеш, само га још осечеш, како да ти свни под груди,
и усверена славујчетија там’н почну па да проповују, и
само пламик оди свечете како свиткавци пробива т’вницу и греје душу и ноч около црквуту, грмне црквени хор: “Христос воскресе из мертвих”. А у теб све васкрсне од милос,
и знајеш да више неси сам, да “све што живи и дише
слави Господа”, и да и твојити пламик има свој си удел у
овуја заједничку славу и песму.
![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhTPy1bMokWAOvCSL_V1xdEv8JY2h6En2jvaxODPYo8ljXcvlcQWRAjj0h4qo61WGaZIrSuq-Ivat2gS4TS9lsJSX7Uu0jD1kFQAC2-VOCI63CmmJDER7csGmFPUdUK4wZwY9hrXB8tUTtH/s320/Vaskrs+1.jpg)
А старити Бошњаковић че запоје:
С’вну сл’нце, огреја ни лице,
с’вну Ускрс ускрсну ни душа.
Че седнемо винце да пинемо,
кој уз совру, кој ли па у оро.
Моја Мара с девојће у оро,
а ја че њу будем коловођа.
А теб ти срцето играје како пламик на добру рећију, и
не гаси се док не догори до ич!
Мирјана Јонић Игић
Илустрација 1: Зоран Зарић, уље на платну, "Богородица Љевишка"
Илустрација 2 и 3: Васкрс у старом Пироту (М. Ј. Игић)
Илустрација 2 и 3: Васкрс у старом Пироту (М. Ј. Игић)