Дрва из Белаве

Овако су наше баке и мајке доносиле дрва из Белаве. Скоро сваки дан, за вурњу, за огњиште и шпорет. Натоварене закрче пут па се враћају у колону једна за другом. Сећам се моје бабе кад стигне са товаром, седне на дрвник па скупља снагу док одвеже конопац и скине бреме. Трајало је то дуго, све док у селу није стигао шумар Сретко. Био је добар човек и праведан. Сваког пролећа је додељивао комад шуме да људи беру и обезбеде се за зиму. Био је то тежак посао, дрва су брана на великој висини и неприступачном терену, после су их везивали конопцима и гурали, ваљали до пута и товарили на кола. Вукле су краве и волови знојећи се и пустајући бале, али било је то велико олакшање за жене. Сретко се дуго задржао у селу, старији га се сигурно сећају. Знао је често да зажмури кад види да се дрва "крадуцкају" кад нестану залихе.

Грана Перовић (родом из Станичења)
Фото: Nyergesné Korózs Györgyi