Данас је Света Тројица, стара слава Пирота. Овога дана ношене су градом две засебне литије. Пазарска се кретала, како пише у једном документу с краја 19. века, „из Старе цркве низ вашариште Нове махале па до касарне, од касарне крај пруге железничке, на ћошку код расада државног, па на Боклуџе, Галата махалу и натраг у цркву“ где је служено водоосвећење и сечење славског колача. Тијабарци су из свог храма литију носили ка Бериловачкој капији, застајући, како је то обичај, код свих успутних записа. У обе поворке била су присутни представници локалних власти и војске, наставници и ђаци основних школа и гимназије. Литију су пред храмом дочекивале жене и бацале жито на крстоносца... Пишући о пиротским литијама у стара времена, Владимир Николић каже да је права привилегија била носити неки свештени предмет у овом молитвеном ходу. Гужва је била толика да су унапред давани новчани прилози како би се “резервисала” поједина икона, рипида, барјак. На челу литије ишао би барјак са осликаним празником коме је храм посвећен, обавезан је био и крстоносац, а ту је била и младеж са малим иконама, чирацима, звонцима, дрвеним или гвозденим клепалом... Занимљиво је да су занатлије имале своје нарочите литијске барјаке са потписом свог еснафа и сликама појединих занатских алата, на средини заставе налазила се икона свеца, заштитника тог еснафа. На фотографији коју сам добио од тета Мире Игић, забележена је литија у Пироту о градској слави Светој Тројици 1928. године. Ж. П.
Нема коментара:
Постави коментар