уторак, 1. март 2016.

Како је опљачкана кућа Мите Гаге

Сведоченство унуке Добриле Таталовић о пљачкању и отимању куће њеног деде Мите Гаге, једног од оснивача "Тигра", 1946. године

„Мој доживљај је био стравичан. Стајала сам на вратима наше дечије собе која је била испражњена, без намештаја, без завеса, тепиха, наших играчака, без мог вољеног меде, а два непозната човека костур од кревета обијају чекићима. Док сам то гледала, страх у мени је растао као кад се пумпа балон. Пошто сам била мала, видела сам мамине ноге и она ме ухватила и одвела од тог призора. Та слика ме дуго пратила, сваке ноћи сам сањала гужву, јер је тада у кући била велика гужва. Народ је из наше куће односио посуђе, есцајг, чаше, лустере, отимали су се о наше ствари и вукли их. Та галама, вика, гужва била је ужасна за трогодишње дете. Ноћима сам се будила у страху, покривала се јорганом преко главе све до своје четрнаесте године...
Када је деда умро ја сам имала двадесет година и сећам га се као мирног и стабилног човека. Али је био јако строг, захтеван и према себи и према другима. Моја прва сећања на деду потичу из времена кад је изашао из затвора, ја сам тада била јако мала и знам да сам се уплашила. Иако је био осуђен на смрт стрељањем, што је свакако био велики стрес за њега, потом био у затвору, остао је сталожен, прибран, миран. Наравно, према унуцима је био и нежан и строг.“
Добрила напомиње да је много прича о свом деди чула од радника који су код њега радили и сарадника. Један радник је причао да је Димитрије Младеновић поделио џакове жита својим радницима кад се чуло да Немци долазе у Пирот, а за своју породицу је оставио само неколико џакова. Преко скојеваца, који су били веза, породица Младеновић је у сандуцима, ноћу слала храну партизанима, сазнала је Добрила из прича. И син Димитрија Младеновића, Најдан је 1944. године отишао у партизане, а после рата је као финансијски стручњак и париски ђак радио у „Полету“ и „Тигру“ одакле је отишао у пензију.
_____________________
Анђелка Митић Ђорђевић
(исечак из изворног текста)
Пиротске новине бр. 13/2008.

Нема коментара:

Постави коментар