Пиротски вашар некада, под Турцима, до ослобођења Пирота, трајао је не три, него тридесет дана и важио за прворазредно трговачко и привредно слетиште на Балкану. Разуме се, то је онда било и могућно, под тадашњим условима живота, када је трговина услед недовољно развијених комуникација, и многих тешкоћа у промету робе, била поглавито усредсређена на вашарима, и када је Пирот, као тржишни центар, имао уза се велико територијално пространство и врло повољан географски положај, везујући се друмом са Цариградом, преко Ниша, Вардарском долином и са Солуном, а преко Светог Николе на Старој Планини са Видином, односно са Дунавом. И због тих разлога ондашњи вашар су посећивали не само трговци из оближње околине, из простране турске царевине, већ и из Грчке, ослобођене Србије, Санџака, Бугарске, па и из Беча и Пеште и других места.
У самом трајању, тадашњи вашар имао је два дела. Од 1. до 15. августа, на ондашњој Тијабарској пољани (сада доњи део града) био је чувени сточни вашар. Још је добро у сећању многоме тадашњем савременику када би ту отпочињали вашарење и када би пиротски кајмакан (окр. наченик) Ибраим-ага, разапев шатор насред пијаце, заглушним пиштањем гочева и бубњева објављивао почетак пазара и продавао сточне билете уз наплату таксе од једног гроша. Петнаест дана би се затим на том простору тискало хиљадама грла крупне и ситне стоке (онда су нарочито били на гласу чувени "гостушки коњи", стерани на вашар са старопланинских испаша, којих је данас сасвим нестало). Петнаест дана се ту пазарило, ценкало и алалисало, да би се ускоро затим прекрили путеви ка Цариграду, Солуну и Видину покупљеном стоком са пиротског вашара.
Од 15. августа (од празника Велике Госпојине, прим. Ж. П) до 1. септембра трајао је други део вашара у месту Барју, где се и данас вашари. На тој великој пољани, сад само са једном поштанском кућом, у оно време било је изграђених око 200 сталних дућана, преко 30 механа које је "беленис" (општина) издавала нашим и страним трговцима под закуп уз наплату кирије од једне до пет белих меџедија. И на том вашару, по казивању савременика, била је још већа тиска, још већа и примамљивија шароликост. Било је ту свега, било од "катрана па до срме", било "све што је на човека требало и што би му душа поискала"...
Ту су могли да се нађу лекари са свима могућим лекаријама, травари са лековитим травама за лечење "свих болести", са травама и за нероткиње, "чудотворни зубари" што су вадили зубе "вешто" не само кљештима и прстима већ и сабљама и возили се у фијакерима које су вукле камиле. Било је ту трговаца из Мале Азије, чувених у оно време због продаје свих врста конаца за шивење, трговаца Бошњака, сарајевских и старосрбијанских кујунџија. Нису ту изостајали ни наши ткачи са разбојима на самом вашаришту, опанчари са чувеним "капали" опанцима, обућари, грнчари, све до наших досетљивих и препредених терзија...
Ту на вашару био је онда, у неку руку, не само реви робе, већ и реви господства, моде и богатства. Ту се препуштало "рајетини" и мрском "рисјанину", "да си напоји душу с убавило и да се пооблече", ту се куповало за дом што треба, не за један дан и један месец, већ врло често, почев "од сол па до гас", и за целу годину. Ту би се живахнуло, да би свеколика ова бучност ускоро затим спласнула и замрла и, до новог вашара, сасвим утонула у мртвило типичне турске касабе...
Димитрије Ранчић
Нема коментара:
Постави коментар