Моје родно место

Пирот је моје родно место. Он лежи у питомој равници, коју натапа Нишава. Ова плавна река протиче средином града, те га дели на два дела: Тијабару и Пазар. Околина му је брдовита и врло романтична. У пољу роди пшеница, а у брду винова лоза. Приходи од овога повећавају и сувише скромну зараду мештана, коју имају од заната, трговине и домаће индустрије. Ту се израђују на далеко чувени ћилимови. Извози се и сукно, које се тка по околним селима. А по њиховим бачијама справља се масло и кашкаваљ, који је такође на гласу.
Људи су скромни и вредни. Одликују се својом честитошћу и поштењем. Немају великих прохтева и задовољни су с оним што имају. Веома су гостољубиви, нарочито према странцима. Ова ретка особина њихова врло пријатно изненађује свакога.
Ко и најкраће време проведе у мом родном месту, оде са најлепшим успоменама, које се не заборављају. А ко дуже времена проживи у њему, те упозна и сву лепоту његове околине, тај се од њега с тешким срцем растаје. Тако је оно лепо, тако је пријатно живети у њему!...
Лепо је моје родно место!... Лепо је оно у пролеће, кад окопне снегови и озелене поља и брегови, те нас мирисава љубичица и остало пољско цвеће почне да мами к себи. Лепо је у лето, кад се њиве позлате житним класјем и пољем разлеже весела песма вредних жетелаца. Лепо је у јесен, кад по околним брдима сазру виногради, те на све стране, уз пуцњаву пиштоља и пушака, одјекују усклици и попевке раздраганих берача. Лепо је у зиму, кад настану славе, свадбе и друга весеља, на којима се, по скромним домовима, уживају плодови труднога рада. Не зна се кад је оно лепше! Чини ми се, нигде нема лепшег места...

Учитељ Ћира Ранчић, "Из мог завичаја", 1935.
Илустрација: Никола Николић