недеља, 19. август 2018.

Празник Преображења


Преображење Господње, икона из ризнице Старе цркве у Пироту. Подсећа на древне синајске иконе а осликава догађај који се збио у ноћној тами, на врху Тавора. Христос је на овој гори као сунце засијао и открио ученицима своју божанску природу. У тој јаркој светлости крај њега се јављају древни пророци Мојсеј и Илија. Док Илија држи књигу пророка у рукама, Мојсеј је осликан са таблицом закона. Њега иконописци  увек изображавају младоликог јер је записано да године нису остављале никаквог трага на његовом лепом дечачком лицу. Појава ових пророка на Тавору била је важна због старозаветних Јевреја али и свих оних који не верују да постоји живот после смрти, да душа не умире, да смрти нема.

Ни избор ученика којима је Христос открио ову тајну није случајан. Петар је симбол вере, Јаков – наде а Јован – љубави Божје. Они посматрају на коленима чудесан призор, док их светлост Христова умива и згрева. Зато Петар и жели да она вечно потраје, жели да се трајно настани крај ње, те у заносу говори: „Господе, добро нам је овде бити...“ Ова светлост Богочовека Христа je и данас присутна, стопљава и просвећује све јаме и поноре у човековој души. Она је савршени извор знања и човекољубља. Она је извор истините просвете, а не хуманистичка наука како наивно верује лакомислени свет.

Фотографија корисника Стара црква - Храм Рождества Христовог, Пирот
Празновање Преображења  је установљено јако рано, још у 5. веку. У храмовима се овога дана освећују први плодови грожђа, потом се деле народу. У Жичи постоји предање које каже да је овај обичај у Србију донео Свети Сава, приликом повратка из Никеје. Можда зато у белешкама етнолога стоји записано од старих људи у Височкој нахији „да ће прави Србин тек овог дана први пут окусити грожђе, и то у цркви“...  

По народном веровању, природа се од овога празника преображава, реке постају силне и свежије, зелено лишће се претапа у златне дукате. Све се мења осим човека. Једино он цвили у подножју Тавора, у мраку своје личне лењости, чамотиње и егоизма. До његовог преображаја воде успони и утабане стазе подвига, до врха горе где душу плени и весели чудесна светлост Христова.

Пише: Жељко Перовић 
Фото: Дарко Бјелопавлић (икона), 
Тањица Перовић (Преображење у Старој цркви 2018)

Нема коментара:

Постави коментар