Кућа Карла Скацела (фото-прича)

Кућа Карла Скацела

Пословно-стамбену зграду Карло Скацел, пореклом Чех, подигао је током 1912. и 1913. године. Била је то прва, наменски пројектована апотека у Пироту. Колики је значај имала за тадашње Пироћанце сведочи запис савременика: „Скацелова апотека налази се с леве стране Големог моста са дрвеним и белим клупама на којима би људи за летњих дана чекали да лекови буду справљени. Пацијент је са страхопоштовањем улазио у апотеку, увек изнова збуњен мермерним стубовима, високим гипсаним шарама, украшеном таваницом и великом црном мермерном плочом на коју би посетилац стављао рецепт а власник апотеке или његови фармацеути би одлазили иза, уз степенице где су вероватно справљали лекове...“ Карло Скацел, апотекар (Петрово, Чехословачка 1874. – Пирот 1930.), завршио је фармацију у Бечу а почео да ради у Београду 1897. године у дворској апотеци Протића. У Пирот долази 1901. године где отвара самосталну апотеку (Скацелова апотека) а налазила се у његовој кући код Великог моста. Када му је прва жена Чехиња Олга Бјелопавлек умрла, Скацел је оженио Пироћанку Олгу Јовановић. Учествовао је у ратовима од 1912-1919. Носилац је више ратних споменица: Златне медаље за ревносну службу, Ордена Црвеног крста и Ордена Светог Саве V реда. Карло је био велики добротвор, један је од оснивача Певачког друштва „Момчило“. У једном образложењу за добијање ордена 1927. године, писало је: Иако Чех по народности, он је данас први грађанин Пирота. Извео је на пут многобројну сирочад. Кућа му је отворена свагда и за свакога. Пружену руку никад не одбија. Пример који се нигде не налази. Изразити је човекољубац и родољуб.“ Био је човек широке културе, врло хуман и убрзо постао стуб многих културно-просветних делатности у Пироту. Многе будуће апотекаре Скацел је сало на школовање у Беч. Међу њима је био и његов син Александар који је и наследио апотеку. Након смрти Александра 1941. године, апотеку је наследила и у њој радила његова супруга Лепосава а после њене смрти син Јован Јовановић и ћерка Биљана. У кући се налазио и стилски намештај купљен у Бечу а данас се још увек чува уникатна пећ, огледало ручне израде и канабе. У дневној соби која је била салон за госте налазила су се фотеље и столице пресвучене плишем (сада у Народном позоришту) а на зиду се још увек чува уметничка слика коју је Скацелу поклонио један турски официр, бежећи из ратног вихора. Чест гост ове куће била је глумица Жанка Стокић (том приликом јој је поклоњен пиротски ћилим). Осим велике архитектонске вредности кућа има и историјски значај. Наиме, у периоду ослобођења Пирота и околине од бугарских окупатора 1918. године и боравка савезничких француских трупа у Пироту, у овој кући се налазила резиденција команданта савезничких снага на Балкану...

Радмила Влатковић „Зграда апотеке Карло Скацел“, део текста.
(цитати: Светислав С. Петровић „Историја града Пирота“)

Огла и Карло

Госпођа Олга Пироћанка и апотекар Карло. Када сагледамо сва доброчинства и сву напредицу коју је овај племенити Чех донео Пироту, можемо само да се сложимо са врсним пиротским интелектуалцем Драгољубом Јовановићем који је о чешким мигрантима својевремено писао: „У предратној Србији, пре 1914. године Чехе смо виђали по свим паланкама. Били су први музиканти, апотекари, лекари, учитељи вештина, изврсни мајстори. Отворили су нам очи у много чему.“ 

Ж.П / фото: Грађа, Музеј Понишавља

Породични албум

Породични албум Карла Скацела је укоричен у тврдом кожном повезу и украшен металним плочицама са разним орнаментима. Као прва драгоценост данас се чува у Музеју Понишавља 

Фото: „Заштићено споменичко наслеђе“

Карлова каса

Још увек ради. Каса апотекара Карла Скацела. 
Данас се налази Музеју Понишавља 

Фото: Јужне вести



  

Фото обрада Ж. П.

На овој слици су укројене две фотографије куће Карла Скацела сликане са истог места али у временском размаку од стотину година.