Стеван Сремац је у Пироту боравио од 1881. до 1883. године. У пиротској гимназији предавао је српски језик, српску историју и географију. Био је ведрог духа, диван човек. Добро је рецитовао песме. Волео је своје ученике и дружио се с њима. У Пироту је почео да пише и своју чувену збирку приповедака “Из књига староставних”. Неки догађаји из Пирота послужили су му за “Вукадина”, а чувену песму из “Зоне Занфирове” – “Славуј пиле не пој рано” чуо је први пут у Пироту и много му се допала. Интересантно је да је Стеван Сремац због лепе Пироћанке Јелене, кћери пиротског попа Пантелије Панчића, остао нежења. Можда би постао и пиротски зет, али је у једном чланку “Српској застави”, напао попа Пантелију као веома утицајног човека, који са још двојицом (Пантом Срећковићем и Пантом Дробњаком) пали и жари у Пироту. Поп Пантелија због тог чланка није хтео ни да чује за Сремца а камоли да га види у својој кући, у коју је пре тога често навраћао.___
Пише: Милорад Јанковић Рота (1931-2004)
новинар и публициста из Пирота
Нема коментара:
Постави коментар