петак, 06. мај 2016.

Старе слике оца Зорана Тошића (7)

Ђурђевдански уранак у околини Пирота. Некада велика светковина у нашем граду а још већа у околним селима. Свети Ђорђе је био заштитник стада и пашњака, пастира и пиротске младости која му је од ране зоре у пољима и крај реке узносила песмe и убрано цвеће. Овога дана се припремала и јагњећа чорба, такозвана „молитва“ а здравило се речима “Свети Џурџа да помага и да прати здрављенце на нас и на нашу стоку и беричет у поље...“ Тако је било све док овај Светац није протеран из наших здравица и домова. Утихнуло је кандило пред његовом иконом, а потом су почела да гасну и сама огњишта. Села су најпре напустили јагањци, а потом и људи... Ђурђевданска радост се до данас одржала једино у широким срцима наших Цигана. Из Нове мале сваког Ђурђевдана трешти музика са вашарског разгласа док њихова дечурлија плету венчиће, шеткарају се и весело кикоћу крај Рогоз реке. Тамо је Свети Ђорђе одувек био радо дочекиван као најважнији и најдрагоценији гост. 

Нема коментара:

Постави коментар