недеља, 19. новембар 2017.

Док се прсти навикну на рад

https://scontent.fbeg5-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/23658850_2065663963663835_6840043425417527001_n.jpg?oh=a059d3bcec14bc7b4d2625fff81513ee&oe=5A99C0BE

Женски огранак породице Манчић 1945. године. Фотографија сликовито приказује поделу послова везану за ткање на примеру једне породице. Мајка је у улози учитељице ткања, најстарија ћерка преде, једна млађа ћерка намотава пређу, а најмлађа ћерка намотавањем обликује гужвице. У старом Пироту девојчице су учење ткања започињале у петој, шестој години. Уместо разбоја користиле су ћерамиду, на којој су училе зев и уметање потке. Мајке би поставиле основу на ћерамиду, а задатак девојчица је био да умећу вунену потку кроз нити основе, а затим да их сабијају виљушком, уместо тупицом. У овом учењу било је важно да се науче покрети и прсти навикну на рад. Ткање на ћерамиди учено је и у школи, на часовима домаћинства.
____________
Извор: Гласник Етнографског музеја, Марина Цветковић

Нема коментара:

Постави коментар