Ђеврек као кочница

Овај поштански караван паркиран у самом центру града, испред гостионице Љубе Костића, пристојне варошке механе и упоришта међуратних демократа, подсетио ме на једну анегдоту коју сам недавно прочитао, листајући стару штампу. Објављена је у једном дневном београдском листу 1936. године без потписа самог аутора, очигледно љутог анонимног Пироћанца коме су дојадили саобраћајни испади првих пиротских шофера: „Не знам да ли се и по другим варошима догађају овакви случајеви као код нас у Пироту. Ишао сам једног дана бициклом преко моста на Нишави. Наједаред, укочи се цела колона аутомобила и фијакера, насред моста. Зауставио сам брзо бицикл и појурио напред да видим шта се догађа, јер сам мислио, у најмању руку, саобраћајна несрећа. Кад тамо, а оно господин поштар из поштанских кола, која су ишла напред, купује себи ђевреке за ужину.“

Пише Ж. П. / Фото: Душан Милојевић Ниш