За Височане са Старе планине важи правило да су или „големе цепленће“
или јако паметни и бистри људи. О првима се и дан-данас испредају разне
шале и анегдоте, док би о другима тек могла да се напише једна озбиљна и
обимна књига. Важно поглавље у њој заузела би породица Лилћини из
Дојкинаца. Ова угледна „ижа“ изнедрила је више значајних родољуба,
учитеља, интелектуалаца и чак три доктора наука пре Другог светског
рата. На овој фотографији они су на окупу, поносни, у својим височким
народним оделима. Лево седи Јордан П. Илић који је докторирао
философију у Берну а касније постао професор на Теолошком факултету у
Београду. Један од његових студената био је слабашни Гојко Стојчевић,
потоњи патријарх Павле, који је од професора са Старе планине добио
једну од својих најслабијих оцена, „осмицу“ из педагогике. У средини
стоји Петар А. Илић, он је докторирао философију у Бечу и касније постао
учитељ. Десно седи Јован А. Илић, доктор теологије са Бернског
универзитета и један од најзначајних српских епископа 20. века.
Нема коментара:
Постави коментар