Двоглави орао на споменику у Тијабари са фотографије из априла 1941. године. Имао је ниже и природније постављена крила у односу на садашњу једноглаву реплику... Изградња самог споменика почела је пре Балканских ратова а окончана је након Великог рата 1924. године. Посвећен је свим ослободиоцима Пирота из свих дотадашњих ослободилачких ратова. Да ли због поратне немаштине или само због немара, двоглави орао је потом дуго чекао да буде постављен (на старим фотографијама види се да је на његовом месту стајало звоно). Тек октобра 1938. године пиротско Удружење резервних официра и ратника прикупило је одређени прилог „да доврши овај започети споменик, на чијем ће врху стајати величанствени двоглави орао у полету као симбол нашег националног стремљења. На све четири стране биће украсене четири мермерне плоче са потребним натписима.“ У свом апелу, који се данас чува у Архиву Старе пиротске цркве, они позивају Пироћанце и све пријатеље, доброчинитеље и доброжелатеље овог краја, да се својим новчаним даром укључе у акцију и припомогну довршење споменика: „Тиме бисмо овековечили нашу безграничну љубав и поштовање према палим светлим жртвама, на чијим се костима утемељила наша уједињена моћна и славом увенчана Краљевина Југославија, у чијем данашњем процвату и сјају, заслугама палих, ми данас слободно дишемо и живимо. Овај споменик, подигнут је у овом граничном граду, служиће још будућим поколењима као вечита жива искра, која има да подсећа на потребе жртава у стицању и одбрани слободе...“. Двоглави орао није дуго стајао на почасном месту у Тијабари. У „Споменичком наслеђу“ Радмила Влатковић пише да су „бугарски фашисти 1941. године оскрнавили ово споменичко место, скинули скулптуру орла и однели га у непознатом правцу“. На основу сећања старих суграђана, орао је том приликом миниран (Снежана Бранковић, „Прошлост мог завичаја“). Пре тачно тридесет година израђена је садашња, знатно другачија реплика, док ове, 2017. године Завод за заштиту споменика планира комплетну обнову споменика. Ж. П.четвртак, 13. април 2017.
Двоглави орао на споменику у Тијабари
Двоглави орао на споменику у Тијабари са фотографије из априла 1941. године. Имао је ниже и природније постављена крила у односу на садашњу једноглаву реплику... Изградња самог споменика почела је пре Балканских ратова а окончана је након Великог рата 1924. године. Посвећен је свим ослободиоцима Пирота из свих дотадашњих ослободилачких ратова. Да ли због поратне немаштине или само због немара, двоглави орао је потом дуго чекао да буде постављен (на старим фотографијама види се да је на његовом месту стајало звоно). Тек октобра 1938. године пиротско Удружење резервних официра и ратника прикупило је одређени прилог „да доврши овај започети споменик, на чијем ће врху стајати величанствени двоглави орао у полету као симбол нашег националног стремљења. На све четири стране биће украсене четири мермерне плоче са потребним натписима.“ У свом апелу, који се данас чува у Архиву Старе пиротске цркве, они позивају Пироћанце и све пријатеље, доброчинитеље и доброжелатеље овог краја, да се својим новчаним даром укључе у акцију и припомогну довршење споменика: „Тиме бисмо овековечили нашу безграничну љубав и поштовање према палим светлим жртвама, на чијим се костима утемељила наша уједињена моћна и славом увенчана Краљевина Југославија, у чијем данашњем процвату и сјају, заслугама палих, ми данас слободно дишемо и живимо. Овај споменик, подигнут је у овом граничном граду, служиће још будућим поколењима као вечита жива искра, која има да подсећа на потребе жртава у стицању и одбрани слободе...“. Двоглави орао није дуго стајао на почасном месту у Тијабари. У „Споменичком наслеђу“ Радмила Влатковић пише да су „бугарски фашисти 1941. године оскрнавили ово споменичко место, скинули скулптуру орла и однели га у непознатом правцу“. На основу сећања старих суграђана, орао је том приликом миниран (Снежана Бранковић, „Прошлост мог завичаја“). Пре тачно тридесет година израђена је садашња, знатно другачија реплика, док ове, 2017. године Завод за заштиту споменика планира комплетну обнову споменика. Ж. П.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар