Каца-камен је огромни вис на коме се диже десетак метара округла стена, ваљкастог облика, на самој српско-бугарској граници. Иза Каца-камена на бугарској страни спушта се окомита стена, која по средини има урезану долину. На овом месту 3. јула 1944. године убијено је од стране бугарских фашиста 11 сељака из Горњег Висока. Међу стрељанима била је и једна жена.
`Разапетих руку, са моткама провученим кроз рукаве, ухапшени су доведени до Каца-камена, виса на југословенко-бугарској граници, где су зверски побијени`. На основу записа Николе Костића сазнајемо о страдању колоне: `...Овде су колону зауставили, јер нису могли даље. Ону једанаесторицу су задржали код Каце, где су са својим чуварима преноћили. Шта су им радили те ноћи нико не може поуздано да зна. Али да су убијени на најсвирепији начин, у то нико не сумња. Рано изјутра, 21. јуна 1944. године, поређали су их на једном платоу поред Каце, иза кога се налази дубоки амбис. Око 5 часова чули су се пуцњи. Колона је кренула опет, али без једанаесторо који су остали да леже тамо где их ни птице грабљивице не могу да пронађу. Како су их убијали, падали су у амбис, котрљајући се све до дна, на коме су се гомилали један изнад другог. Добринка је ударила у дрво при врху амбиса и вероватно се закачила хаљином. Неколико дана је била жива. Бугарски козари су чули женски глас који је неколико дана запомагао, али се због неприступачности места, страха од власти и неразговетности из ког правца долази звук, нису могли одазвати...`. На месту злочина, званом `Вртоп` код Каца-камена на Старој планини, на самој граници наше земље са Бугарском, у стену су утиснуте две плоче које подсећају на овај злочин а на једној од њих су исписана имена жртава: Цветковић Димитрије, Игић Александар, Костић Д. Ђорђе, Костић Петар, Живковић Димитрије, Ђорђевић Сретен, Николић Василије, Костић Р. Ђорђе, Живковић Алекса, Андрејић Петар, Андрејић Јован и Ђорђевић Добринка... Данас, ово спомен обележје је у очуваном стању али запуштено, једним делом због удаљености али и очите немарности.
`Разапетих руку, са моткама провученим кроз рукаве, ухапшени су доведени до Каца-камена, виса на југословенко-бугарској граници, где су зверски побијени`. На основу записа Николе Костића сазнајемо о страдању колоне: `...Овде су колону зауставили, јер нису могли даље. Ону једанаесторицу су задржали код Каце, где су са својим чуварима преноћили. Шта су им радили те ноћи нико не може поуздано да зна. Али да су убијени на најсвирепији начин, у то нико не сумња. Рано изјутра, 21. јуна 1944. године, поређали су их на једном платоу поред Каце, иза кога се налази дубоки амбис. Око 5 часова чули су се пуцњи. Колона је кренула опет, али без једанаесторо који су остали да леже тамо где их ни птице грабљивице не могу да пронађу. Како су их убијали, падали су у амбис, котрљајући се све до дна, на коме су се гомилали један изнад другог. Добринка је ударила у дрво при врху амбиса и вероватно се закачила хаљином. Неколико дана је била жива. Бугарски козари су чули женски глас који је неколико дана запомагао, али се због неприступачности места, страха од власти и неразговетности из ког правца долази звук, нису могли одазвати...`. На месту злочина, званом `Вртоп` код Каца-камена на Старој планини, на самој граници наше земље са Бугарском, у стену су утиснуте две плоче које подсећају на овај злочин а на једној од њих су исписана имена жртава: Цветковић Димитрије, Игић Александар, Костић Д. Ђорђе, Костић Петар, Живковић Димитрије, Ђорђевић Сретен, Николић Василије, Костић Р. Ђорђе, Живковић Алекса, Андрејић Петар, Андрејић Јован и Ђорђевић Добринка... Данас, ово спомен обележје је у очуваном стању али запуштено, једним делом због удаљености али и очите немарности.
Радмила Влатковић, "Заштићено споменичко наслеђе Пирота"
Нека им је вечна слава.
ОдговориИзбришиVečna slava junacima...smrt neprijatelju i domaćim izdajicama.
ОдговориИзбриши