Немачки војници испред споменика у Тијабири 1941. године (фото: Слике старог Пирота/Марјан Ћирић) |
На данашњи дан, 8. априла 1941. године немачке трупе су заузеле скоро сасвим опустели Пирот. Народ се претходних дана увелико исељавао и повлачио ка оближњим насељима и виноградима. О тим првим тренуцима владавине фашизма у Нишављу др Јован Ћирић је у свом дневнику забележио:
"Уторак и среда. Никад у свом
животу нисам доживео толико колико за ова два дана. За време бежаније у
Христинином винограду у Будинделу писао сам јуче провизорни дневник (на
посебној хартији) за 8. Април. Овако пишем: црни уторак! Све је одлетело у
зрак. Ништа није у уравнотеженом положају, ништа није у колосеку – рат! Страшан
рат пали, хара и прешао је и преко наше територије... Пирот је евакуисан,
напуштен. Јуче по подне око три сата, тек што сам стигао можда до Чумине чесме,
немачке моторизоване снаге, тенкови, ушли су у Пирот. Наше трупе су за непуних
24 часа разбијене потпуно и много јединица је уништено, премда су се војници,
иако голи и без механизације, изврсно држали. Причао нам је сутра дан (деветог
априла) увече Мића с још једним другом, који су се брадати, измучени вратили с
фронта (преобукавши се у цивиле), причали су о страхотама рата: „та и та чета
уништена, та и та десеткована, овде је пуковник побегао, овде командант“, али
су се једнодушно слагали и на сва уста грдили кукавички и неспремни
командантски кадар... Осмог априла сам још до три сата (по подне) био у Пироту.
Узбуна је много, нисам их бројао, преко шест, уосталом цео дан је био једна
врста узбуне. Авиони целог дана круже. Противавионаца нигде, осим што се чује
неко тракарање из пешадијских митраљеза и пушака... Као што рекох немачки
тенкови су по подне ушли у Пирот. Комора лудачки бежи, војници остављају каре
пуне граната и са коњима беже, пешадија у нереду одступа. Кад су тенкови
улазили у Пирот, посматрао сам град с једног брдашца код Жуковског моста; кварт
око касарна био је сав у диму. Чуле су се јаке детонације. Ваздух јечи. Куршуми
звижде. Митраљези негде ужурбано клокоћу... Време је веома лоше, снег. У априлу
је то реткост, али све се устремило против нас, посебно против избеглица...
Деветог априла послали смо старије жене у град да испитају како је. Предвече,
као што рекох, вратише се ратници Мића и онај његов друг и причаху о рату. Жене
су реферисале: Пирот је пао, у њему је немачка војска, људи се враћају у своје
домове, Немци никог не дирају, варош се пљачка, улице су пуне аутомобила,
Пиротом пролазе мотомеханизоване јединице и тенкови: на стотине. Подстакнут
овим, а можда још више лошим временом и ја се још истог дана увече вратих у
Пирот. Увече сам са страхом легао, притиснут свим оним причама о обијању кућа и
дућана од стране „културних“ Немаца. Стварно, спавао сам добро, али атмосфера
заробљеништва све ме више обмотава."
Ж. П.
Нема коментара:
Постави коментар