На путу за Висок, на северном обронку Басарског камена,
крај старог пута, близу места В`зганица, и данас стоји напуштена чесма, позната
у нашем крају под
именом Царева
чесма. Није познато када је саграђена а легенда о томе каже:
Велику цареву војску нанео је пут преко Висока. Ишла је
из правца истока и сунчевог изласка, враћајући се из битке на Велбужду. У то време није било добрих путева, а
постојећи су били једва проходни јер су вијугали кроз густе шуме и преко стрмих
планинских коса.
На челу колоне била је чета копљаника на коњима а испред
њих на белом коњу јахао је царев заставник. За њима су ишли пешаци наоружани
сабљама, стрелама и штитовима. Између пешадије и копљаника јахао је цар Душан
са својом свитом. На крају колоне кретала се уз силан звекет тешка оклопна коњица.
У једно превечерје, чело колоне застало је на северним падинама Басарског камена.
Цар је наредио да се ту улогоре. За кратко време расули су се по ледини бели
шатори и запламсале ватре, по околини коњи су пасли мирисну планинску траву.
Народ Висока дочекао је цареву восјку износећи пред њу на
друму храну и пиће, а жене су расплетале своје дуге косе да се војсци путеви не
замрсе.
Неколико дана одмарала се уморна војска од дугог пута. Одмарали
су се и већ посустали коњи, са многим ранама по телу које су задобили у бици
или од опреме. Цару и његовим војсковођама се необично допао овај крај. Хладна
вода са извора, чист ваздух, добра храна и раскошно зеленило околине повратили
су и окрепили војску. Четвртог дана војска је, одморна и чила, наставила пут.
Када је цар Душан отишао са војском, народ се обрео на
месту логоришта и саградио врло лепу чесму од камена са врло хладном и чистом
водом, у спомен на царев боравак, и прозва је Царева чесма.
____
Душан
Панић „Мој Завичај“
Илутрација: Никола Николић
Нема коментара:
Постави коментар