"Национал"

...Аутомобил је тих педесетих година једном месечно пролазио главном пиротском улицом, подижући прашину, уз повике одушевљене деце. Касније су „застава 1100“ и „првомајска“ „волга“ показивале стандард времена уверавајући нас да време фијакера полако пролази... А тада се све догађало пред „Националом“, који је од пре Другог светског рата био једини пиротски репрезентативни хотел. Да ли треба рећи да је био знамење ове вароши, да су у његовим собама одседали угледни гости града, спортске екипе, уметничке дружине... Ходници су били застрти црвеним тепихом, а у собама се умивало из бокала бистром водом са чесме из парка. Интересантно је да са велике терасе хотела државни руководиоци који су долазили у Пирот нису држали говоре, већ на другим местима у граду (Тијабара, „Тигар“). А пре оног великог светског рата, страначки лидери су се обраћали Пироћанцима са терасе „Национала“... У овом здању су се одржавале другарске вечери и све званичне свечаности и то у великој, малој и осталим салама, а биоскопска дворана је била посебно стециште Пироћанаца, који су обожавали „живе слике“ на платну. Тада су „каубојци“ и историјски спектакли били „хит“, а тапкароши су имали пуне руке посла.
Столови са снежнобелим чаршавима имали су сталне госте и знало се увек ко где седи. Аца Клен је дубоко заваљен у дрвену столицу у одређеним сатима испијао своје пиће, крај великог покретног прозора, који се у топлим данима подизао и пружао праву хладовину у великој сали. Камен и Маршал, два позната пиротска келнера, држали су све под контролом. Муса Шејн и група пиротских боема наручивали су песме из свог ћошка да би Лата Циганин, на крају, свакоме одсвирао песму „на увце“.
Пред кафаном, „на тераси“, два реда столова са класичним коцкастим чаршавима и лепо урађена оградица омогућавали су уживање градским кибицерима. Са овог места ништа није могло да им промакне... Тако је то тада било. А многи, који су са својих кибицерских места одлазећи на студије у друге градове, поручивали сетно: „Чувајте нам Национал!“
Кроз године „Национал“ је све мање био оно што је некад био и лагано улазио у легенду која траје. Од места за балове и дочеке државних руководилаца сада је то кинеска продавница, а од соба за преноћиште – канцеларије. Зграда са легендарном куполом без громобрана, стоји као сетно сећање на „ексклузивни пиротски хотел“...

____

Милан Пауновић, "Пркоси пиротске калдрме"

Фото: facebook.com/slikestarog.pirota