Прослава Нове године

Питање:

Оче Серафиме, с обзиром да се ближи крај године и у току је Божићни пост, у многим фирмама и школама се организују разне прославе, међу којим и дочек Нове године. Да ли православни хришћанин треба да избегава те догађаје или ипак треба на њих да оде, не нарушавајући притом правило поста? Такође, занима ме како родитељи да поступе када њихова деца, која су у остетљивим годинама, у пубертету, траже да буду присутна на таквим дешавањима.

Милан Нешић из Пирота

 

Одговор:

"Реци ми шта празнујеш и ја ћу ти рећи ко си...". У свету постоје разна чуда и разни феномени, али је најнеразумнији и најболнији дочек Нове године. Шта је то Нова година? Одакле долази? Хоће ли она без нас и нашег дочека доћи, или ће нас можда мимоићи, ако је неприлично дочекамо? Како је дочекати? Шта јој рећи? Да ли она разуме колико је са нестрпљењем чекамо и колико јој се радујемо? А она сваке године све тежа и болнија, а ми све упорнији у раскошним и лудим дочецима. Ова и многе друге појаве сличног карактера карактеришу наше време укидањем празника Божјих и њихова замена људским празницима, паганског или грађанског карактера. Појава која показује отуђеност, саможивост и духовно сиромаштво данашњег човека. Престанком празновања празника Божјих на земљи, човек празник претвара у забаву, у неукусни хлеб којим се храни човек потрошачког друштва. Тако је стигао чак до магијских обреда и служења сатани. Савремени човек ужива, а не торжествује, одушевљава се, а не радује се. Човек у празник и празновање улаже своје целокупно схватање живота и њиме изражава смисао и циљ свога живота. Оно што празнујеш - то си, тиме живиш и причешћујеш се. А празници су или празници светлости или празници таме: Васкрсење или смрт.
Почео је Божићни пост и ми се припремамо да, свим својим срцем и свим својим умом, и свом својом душом и телом дочекамо Онога који влада животом и смрћу, Онога који господари душама и телима, Онога који је створио време и простор, Онога у чијој је руци дисање наше. Припрема за дочек се састоји у посту, у молитви, у покајању, у суздржању од зла и чињењу добра. И на Божићној литургији дочекујемо Сина Божијег у телу и Причешћем Га примамо и песмом прослављамо: “Ми чекамо Христа а не боље време! И Он журно иде нама у сретење, О, блаженог оног нашег састанка, у вечној радости, срећи без престанка. Ми чекамо Христа а не боље време!”
У сваком случају слављење Нове године је нарушавање поста и молитве и Воље Божије. Ако идемо на дочек Нове године и тамо се придржавамо поста у храни, ми ипак, уз прегласну и неадекватну музику и присутну мрсну храну, нарушавамо молитву и духовни мир. Ми тако и саучествујемо у лажном слављу и не дајемо другима пример побожности о одважности хришћанског лика. Зато сматрам да својим игнорисањем дочека треба да дамо свима до знања да ми једино чекамо Христа. Што се деце тиче, ту треба бити опрезан да се не саблазне, треба им на један приступачан начин објаснити о чему се ради. Ако и спомињемо долазак Нове године, да то буде у смислу благодарности Богу што нас је сачувао у минулој години и што нас уводи у идућу са молитвом за здравље и спасење своје породице, ближњих, целога народа и свих људи на свету. У том смислу може се тога дана организовати деци молитвено дружење као припрема за дочек Богомладенца Христа. Тада она могу заједно да праве божићне честитке и украсе, да певају побожне песме и кроз низ других дечијих игара осмисле и испуне то време које други проводе у безумној прослави Нове године.

Протосинђел Серафим Живковић из Дивљанског манастира