петак, 09. септембар 2016.

Последњи пиротски чистач ципела


Фотографија корисника Приче старог ПиротаДа ли вам је значило нешто име и презиме – Арса Хасановић. Сигурно не много, док не видите добро познати лик и док не чујете његово лупкање четком о сандуче за чишћење ципела и његов добро познати позив: “Само један по један, не гурајте се!” Наравно да око њега није било никога, али је то био његов слоган за опстанак и неки проверени “маркетинг”.
Ни снег, ни киша или високе летње температуре нису могле да га спрече да у својих седамдесетак година дође “на посао” и да своју радњу не изнесе на препознатљиво место. Деда му је био чувени музикант Асанче, али је њега живот померио на другу страну и придружио се групи чистача ципела, који су годинама седели на каменој огради парка, испред поште.
Наравно да сада ту више нема ни улице, ни ограде, остао је парк у “новом издању” и урађен велики камени трг. Пирот је променио своје лице али нема ни Арсе Хасановића као ни многих других који су шетали овом калдрмом.
Цео пиротски уметнички естаблишмент је чистио ципеле у његовој “радњи”, бројни фудбалери а познато је било да су многи гости некадашњег престижног кафића “ММ” остајали боси! Арса дође, поскида им ципеле, сиђе доле и изгланца их да све шљашти, а гости код Миће Овце седе боси за столовима... Тако је то некада било!
Умео је да засвира и на гитари, то му је остало од деде Асанчета, па смо се често виђали на “Зарезоји” или на славама, када је са “екипом” свирао “по кућама”.
Запамтио сам његове речи, које су остале као велика истина и којих се увек сетим када прођем крај места где је била његова “радња”: “За овај посао нема више никој. Одржавам још традицију, људи ме поштују, попричају, некоме очистим ципеле, зарадим за лебац. Ете, кад си ја отидем, нема кој да чисти ципеле!” Отишао је Арса, последњи пиротски чистач ципела. Његова “радња” испред Робне куће остала је празна...Нема ни његових наследника!

____
Пише. Милан Пауновић
Извор: Слобода / mrpolished.blogspot.

1 коментар: