недеља, 08. мај 2016.

У старо време...

“Бракови су били срећни и брачници су проводили свој век у највећој љубави и узајамном поштовању. Брачно неверство је било врло ретко. Муж је волео своју жену, а она се `безмерно срамувала на свог мужа` и бојала га се. Овде да додамо да жена није била робиња свога можа. Она је била васпитана да чува кућу и да рађа децу. Но, у приликама које се тичу куће, муж је често питао жену за савет и слушао њено мишљење. Муж и жена су волели једно друго и поштовали на један особен начин. У старо време муж и жена су прве године једно с другим живели и општили све у неком стиду и страху. Муж залазећи у године, заузимао је свој положај старијег и почињао је слободније да се понаша према жени. Он ју је звао по имену и постајао интимнији, док је жена остајала вечито млађа и покорнија и никад није свога мужа дочекала седећи”.
______
Текст: Владимир М. Николић, 1912. год.
На слици: лево Петар И. Панчић, пиротски књижар и књиговезац на венчању са Костадинком Јончић, ћерком трговца Мице Јончића. Десно је девер Нацко Манић - Магаре, бакалин. Снимљено 1919. године (извор: "Мале градске приче")

Нема коментара:

Постави коментар