"Урбанистички план" мајора Светозара Магдаленића

"Од Градића хоћу да видим касарну"

(Крајем 1885. године, бугарска војска је изашла из опустошеног и опљачканог Пирота. А онда је уследило просецање улица... Мајор Светозар Магдаленић је касније постао начелник Ужичког округа и по овом сличном моделу и времену решавао проблем тамошње хајдучије.)

... Причало се да су улице морале бити просечене јер је постојала бојазан да се ратно стање продужи, а тесни и кривудави сокаци нису згодни за одбрану. Уз то, требало је повезати железничку станицу која је била у изградњи, са фиксираним местом за подизање касарне, добрим и широким улицама. Поред тога, Пирот је окружна варош, улице су се морале регулисати кад тад, а војне мере само су убрзале просецање. Тако се приступило рушењу зграда и просецању улица брзо, ефикасно и без много сентименталности (...) За Магдаленића се прича да је издавао кратке и неопозиве заповести о пресецању улица, које су гласиле: „Од Градића хоћу да видим фиксирано место за касарну! - Од Великог моста хоћу да видим железничку станицу! Саборну цркву!“ И тако редом и за друге улице. Онда је настало рушење зграда, које су биле предвиђене за то. Молбе и преклињања да се куће не руше до пролећа док време не отопли, нису узимане у обзир. Заповест се морала извршити без поговора. „Руши, бабо, руши!“ говорио је Магдаленић некој старици из Чарлине фамилије, која је молила и преклињала да јој се кућа не руши до пролећа. „Бабо, боље је порушите ви него да јој на крову запева црвен певац“. А то је значило: ако кућа не буде порушена, биће запаљена. Овим старим комуналним триком послужио се и мајор Магдаленић да би утерао „страх у народ“. Народ је гунђао, пригушено грдио и псовао, али му то није помогло. Када се данас после осамдесет година, поведе разговор о просецању првих пиротских улица, стари Пироћанци кажу: Улице су просечене у Магдаленићево време, споменуло се, неповратило се! Истина, до тога је морало доћи једног дана, али он их је просекао у најтежим прилимама, после тек окончаног рата, услед зиме, по највећем мразу. Мајчино млеко је тада пропиштало Пироћанцима: остали су били без крова над главом на оној студени.

По причању Милана Младеновића, Чедомира Клисаревића, Милана Гаротића и др.  - Душан Ћирић - Старе махале и сокаци - Пиротски зборник бр. 2 - 1969.  Фото: "Слике старог Пирота".