Големи мост

 

Ако се не варам ово је најстарија фотографија Големог моста у Пироту. Забележио је Ђорђе Станојевић крајем 19. века. Големи мост је подигнут 1882. године руком талијанских неимара који се помињу и при изградњи железнице, потом и предивне градашничке цркве. По писању чувеног лекара Владана Ђорђевића то је прва грађевина коју је кнежевина Србија подигла у тек ослобођеном граду („ ...Држава? Хм. Она је за цело ово време од како је Пирот наш, у њему свега направила један гвоздени мост преко Нишаве, и то је све. А шта је све пропало и срушено...“)... Мост на Нишави је постојао и у ранијим временима. Помиње се у турским документима из 16. века, у списима страних путописаца, у време Пиротске буне 1836. године, последи пут у турском гласилу „Дунав“ 1875. године када га је суринула ћудљива и набујала Нишава... Те старе оријенталне ћуприје, зидане ради вајде и севапа, можемо само да замишљамо, баш као и догађаје који су се збивали на њима. О једном, веома потресном, оставио је писани траг пиротски учитељ и етнолог Владимир Николић почетком прошлог века: „Баба Анта Тодоровић из Раснице, стогодишња старица, за време Карађорђевог устанка, баш око 1804. године, служила је као измећарка (слушкиња) код Турака у Пироту. И она памти да су Турци тад чешће убијали хришћане и на коље их набијали. Памти добро: једном, на великом мосту у Пироту, видела је једног свештеника кога су Турци набили на колац. Гледала је како се свештеник мучи, још жив на коцу. И кад прође неко од наших, он тражи воде речима: Молим те, брате, сестро, дај ми капку водице! Али, нико не сме да приђе...“

Ж. П.