АКО ЈЕ ОЏАКАТ КРИВ, ЧУР НАПРАВО ИДЕ!
Дошли наводаџије да просе убаву девојћу. Ама, кад су видели да је малко разокава, јед'н од наводаџијети ш'пне на друготог:
– Убава кућа, ама оџакат накриво стоји!
Чује ђи девојћа и разбере кво је овија тел да рече, па одврне:
– Епа, пријатељу, иако је на кућу оџакат крив, чур па направо иде!
АЈДЕ, МУЖУ, ДА СИ ЛЕГАМО, МОЖДА ЉУДИ ОЧЕ ДА СИ ИДУ!
Заседели се комшије на седенћу па никако да си појду дома.
Домаћица клима с главу, спи њу се, домаћин гледа кроз трепће, али госјање седу и служе се. У јед'н ма' жена че рече:
– Море, ајде, мужу, да си легамо, можда људи оче да си иду!
КАД ЧОВЕК ИМА ЧИСТУ РАЧУНИЦУ, УВЕК МУ ЈЕ БЕЛ ОБРАЗ!
Уортаче се двојица, купе сто овце и договоре се како че работе око њи. Јед'н че даде паре да се купе овце, а друђити че работи окол њи све какво требе.
Почну они работу, али првити што је дал паре отиде на аџил'к. Ортак му за това време продаде овцете и тури си паре у џеп.
Кад се аџија врне од аџил'к, изока ортака да си сведу рачуницу. Овија отиде и понесе с њега једну овчу кожу и тенџеру ћисело млеко.
Кад га аџија пита како су овцете и кво работе, овија се упреподоби:
– Ич ме не питуј! Удари гром и утепа деведесе одједнуш! Пет продадо, једну закла и еве кожа од њу, а четри ич нес'м ни турил у рачуницу од голем жал и муку. А, еве, носим ти и малко ћисело млеко од туја једну овцу што ђу закла.
Расрди се аџија, па сас тенџеруту блсне у главу ортака. Пукне тенџера и свото ћисело млеко се на овога расипе на главу.
Излезне он бел од ћиселото млеко надвор, а људи га питују:
– А, бре, ешто ти је толко бел образ?
– Е, пријатељи, - одговори њим он. – Кад човек даде чисту рачуницу на ортака, он увек излезне пред народ с бел образ, како ја!
ПОНЕДЕЛНИК – ПОСЕДЕЛНИК
Била некоја млого лењава жена која је од сву работу највише обичала спање, једење и пред капију седење.
Трпел муж за млого време, трпел, па јед'н д'н ђу изока и рече:
– А бре, жено! Све жене работе и дом гледају, а ти си дигла свете четри од работу и дом!
– Ма, работила би ја – одврне она – ама не видиш ли да су празници.
– Какви празници? – пита муж.
– Па еве, погледај, па речи сам! Понеделник – поседелник, торник – разговорник, среда – незапреда, четвртак – световртак, петак – турсћи светак, субота – очешљос, измијос, па на пазарос, а недеља – епа, ако све жене работе на недељу - па и ја!
ТЕЛЕ ИСПРАТИ, ВОЛ СЕ ВРНУ!
Испрати башта сина из Пирот у Београд на големе школе. Одвајал од сиротињу да га школује.
Пројде година д'на, и син дојде дома на одмор. Обрадује се башта и седну да проорате за све какво се издешавало за туја годину.
У јед'н час дигне син главу нанагоре и види греда на плафон замазана у лајно.
– Боже, тате! – окне он изненадено.- Никако ми неје јасно како је вол мог'л да се укачи горе да се умурдари?
Погледа га башта, па рече:
– Е, синко! Ни мене неје јасно! Теле испрати, вол се врну!
ОПРОТИ МИ – ОПРОТИМ ТИ
На Големе покладе прижене момче и девојче који се несу познавали преди женидбу. А они двата шопељћали, па ђи било срам једно од друго да проорате.
Седели тека младожења и невеста и гледали се. Јед'н у једно ћоше, друђи у друго. Време мињувало, па мине и вечерња. Погледа невестица у тазе младожењу, па се реши да проорати и да затражи опрос.
Големе покладе су, ред је да опросте јед'н на другога ако нешто има, од јутре че се пости.
– Опроти ми – прош'пче невеста.
– Опротим ти – ш'пне и младожења.
Тегај разберу да двојицата шопељћају, па че невеста радосно да рече:
– Леле, да смо знали колко си убаво оратимо, целу ноч да смо си оратили!
МИ ЗА ДУПЕ НЕ ОРАТИМО!
Питали бробињка: - Ешто имаш толко голему главу?
– Затова што сам млого паметан – рече.
– А ешто су ти груди толко големе?
– Затова што сам голем јунак!
– А ешто си толко струклија?
– Затов што сам ђиздав!
– А ешто ти је дупе толко големо?
– Ми за дупе не оратимо!
МОРЕ, КУМЕ, МАНИ И ТЕБЕ!
Заседла два залудна кума и почели да претрисају свет на решето и да оговарају комшије. Од комшију, до комшију, изоговарају они целу малу. На свакога ману најду.
– Е, куме, испаде истинсћи да никој у чаршију не ваља! Остадомо само нас двојица.
– Море, куме, мани и тебе! – отћимне с руку друђити кум.
ПЕНИЛ НЕ ПЕНИ, ПАРЕ САМ СИ ДАВАЛ
Испрати жена мужа у дућан да купи гас, маз и ћило васуљ.
Док је муж иш'л к'мто бакалницу, он си ш'пчал у себе:
– Гас, маз, ћило васуљ, гас, маз, ћило васуљ. Гас, маз, ћило васуљ...
Кад улезне у дућан, он се заб'кне и рече:
– Дај ми: гас, маз и ћило сапун!
Дућанџија му даде и он донесе дома.
Кад да жена пристави једење – нема васуљ! У ћулавку само накрижан сапун за прање. Види жена да је овија погрешил, и, уместо да се кара, она ћипне сапунат место васуљ и сипе му у тањир да једе. Кусне муж, па се устресе.
– А бре! – окне он. – Какву си ми тов пену дала да кусам? Из пак'л да је загребена, помалко би смрдела!
– Какво си купил, това сам уготвила – рече мирно жена.
С'сети се муж, узд'не, кусне с ложицу и рече:
– А бре! Пенил не пенил, паре сам си давал.
____
Мирјана Јонић – Игић,
Оратете, уста, да несте пуста (извод из збирке изрека)
Пиротски зборник, 2011, бр. 35-36
Дошли наводаџије да просе убаву девојћу. Ама, кад су видели да је малко разокава, јед'н од наводаџијети ш'пне на друготог:
– Убава кућа, ама оџакат накриво стоји!
Чује ђи девојћа и разбере кво је овија тел да рече, па одврне:
– Епа, пријатељу, иако је на кућу оџакат крив, чур па направо иде!
АЈДЕ, МУЖУ, ДА СИ ЛЕГАМО, МОЖДА ЉУДИ ОЧЕ ДА СИ ИДУ!
Заседели се комшије на седенћу па никако да си појду дома.
Домаћица клима с главу, спи њу се, домаћин гледа кроз трепће, али госјање седу и служе се. У јед'н ма' жена че рече:
– Море, ајде, мужу, да си легамо, можда људи оче да си иду!
КАД ЧОВЕК ИМА ЧИСТУ РАЧУНИЦУ, УВЕК МУ ЈЕ БЕЛ ОБРАЗ!
Уортаче се двојица, купе сто овце и договоре се како че работе око њи. Јед'н че даде паре да се купе овце, а друђити че работи окол њи све какво требе.
Почну они работу, али првити што је дал паре отиде на аџил'к. Ортак му за това време продаде овцете и тури си паре у џеп.
Кад се аџија врне од аџил'к, изока ортака да си сведу рачуницу. Овија отиде и понесе с њега једну овчу кожу и тенџеру ћисело млеко.
Кад га аџија пита како су овцете и кво работе, овија се упреподоби:
– Ич ме не питуј! Удари гром и утепа деведесе одједнуш! Пет продадо, једну закла и еве кожа од њу, а четри ич нес'м ни турил у рачуницу од голем жал и муку. А, еве, носим ти и малко ћисело млеко од туја једну овцу што ђу закла.
Расрди се аџија, па сас тенџеруту блсне у главу ортака. Пукне тенџера и свото ћисело млеко се на овога расипе на главу.
Излезне он бел од ћиселото млеко надвор, а људи га питују:
– А, бре, ешто ти је толко бел образ?
– Е, пријатељи, - одговори њим он. – Кад човек даде чисту рачуницу на ортака, он увек излезне пред народ с бел образ, како ја!
ПОНЕДЕЛНИК – ПОСЕДЕЛНИК
Била некоја млого лењава жена која је од сву работу највише обичала спање, једење и пред капију седење.
Трпел муж за млого време, трпел, па јед'н д'н ђу изока и рече:
– А бре, жено! Све жене работе и дом гледају, а ти си дигла свете четри од работу и дом!
– Ма, работила би ја – одврне она – ама не видиш ли да су празници.
– Какви празници? – пита муж.
– Па еве, погледај, па речи сам! Понеделник – поседелник, торник – разговорник, среда – незапреда, четвртак – световртак, петак – турсћи светак, субота – очешљос, измијос, па на пазарос, а недеља – епа, ако све жене работе на недељу - па и ја!
ТЕЛЕ ИСПРАТИ, ВОЛ СЕ ВРНУ!
Испрати башта сина из Пирот у Београд на големе школе. Одвајал од сиротињу да га школује.
Пројде година д'на, и син дојде дома на одмор. Обрадује се башта и седну да проорате за све какво се издешавало за туја годину.
У јед'н час дигне син главу нанагоре и види греда на плафон замазана у лајно.
– Боже, тате! – окне он изненадено.- Никако ми неје јасно како је вол мог'л да се укачи горе да се умурдари?
Погледа га башта, па рече:
– Е, синко! Ни мене неје јасно! Теле испрати, вол се врну!
ОПРОТИ МИ – ОПРОТИМ ТИ
На Големе покладе прижене момче и девојче који се несу познавали преди женидбу. А они двата шопељћали, па ђи било срам једно од друго да проорате.
Седели тека младожења и невеста и гледали се. Јед'н у једно ћоше, друђи у друго. Време мињувало, па мине и вечерња. Погледа невестица у тазе младожењу, па се реши да проорати и да затражи опрос.
Големе покладе су, ред је да опросте јед'н на другога ако нешто има, од јутре че се пости.
– Опроти ми – прош'пче невеста.
– Опротим ти – ш'пне и младожења.
Тегај разберу да двојицата шопељћају, па че невеста радосно да рече:
– Леле, да смо знали колко си убаво оратимо, целу ноч да смо си оратили!
МИ ЗА ДУПЕ НЕ ОРАТИМО!
Питали бробињка: - Ешто имаш толко голему главу?
– Затова што сам млого паметан – рече.
– А ешто су ти груди толко големе?
– Затова што сам голем јунак!
– А ешто си толко струклија?
– Затов што сам ђиздав!
– А ешто ти је дупе толко големо?
– Ми за дупе не оратимо!
МОРЕ, КУМЕ, МАНИ И ТЕБЕ!
Заседла два залудна кума и почели да претрисају свет на решето и да оговарају комшије. Од комшију, до комшију, изоговарају они целу малу. На свакога ману најду.
– Е, куме, испаде истинсћи да никој у чаршију не ваља! Остадомо само нас двојица.
– Море, куме, мани и тебе! – отћимне с руку друђити кум.
ПЕНИЛ НЕ ПЕНИ, ПАРЕ САМ СИ ДАВАЛ
Испрати жена мужа у дућан да купи гас, маз и ћило васуљ.
Док је муж иш'л к'мто бакалницу, он си ш'пчал у себе:
– Гас, маз, ћило васуљ, гас, маз, ћило васуљ. Гас, маз, ћило васуљ...
Кад улезне у дућан, он се заб'кне и рече:
– Дај ми: гас, маз и ћило сапун!
Дућанџија му даде и он донесе дома.
Кад да жена пристави једење – нема васуљ! У ћулавку само накрижан сапун за прање. Види жена да је овија погрешил, и, уместо да се кара, она ћипне сапунат место васуљ и сипе му у тањир да једе. Кусне муж, па се устресе.
– А бре! – окне он. – Какву си ми тов пену дала да кусам? Из пак'л да је загребена, помалко би смрдела!
– Какво си купил, това сам уготвила – рече мирно жена.
С'сети се муж, узд'не, кусне с ложицу и рече:
– А бре! Пенил не пенил, паре сам си давал.
____
Мирјана Јонић – Игић,
Оратете, уста, да несте пуста (извод из збирке изрека)
Пиротски зборник, 2011, бр. 35-36
Нема коментара:
Постави коментар