Јесен

Осећа се долазак јесени, лепи топли дани су све краћи, јутра свежија, поље је сиромашније, амбари, гумна и дворишта богатија. Сваки дан пуна кола са истегнутим воловским вратовима довлаче товаре сена, сламе, кукуруза... Код нас у дворишту се шепуре камаре сена и сламе, ту су и лисници са шумом, на кући испод стрехе висе црвене низе паприке, црног и белог лука исплетеног у венце. Под сајваном се жуте и зелене тикве у разним нијансама и чине простор богатим и веселим. Дрвник је засут гомилама кукуруза који треба да се ољушти. Љуштење кукуруза је хитан посао и зато свако вече долазе комшије и пријатељи са децом да нам помогну. Поређамо троношке и кошеве, деда заложи казан за ракију који атмосферу чини топилијом. Љушти се кукуруз и баца у кошеве који се носе у амбар да се кукуруз осуши. Ми, дечурлија добијамо мање класове "бабичће". То је млад кукуруз који није стигао да порасте и сазри. Љуштимо га и дајемо деди за печење. Ватра од казана пуцкета, шири светло и топлоту, уз месечину љуштење постаје забава, причају се приче, обичне, свакодневне из живота. Свако има нешто да каже и смех прати сваку причу. Ракија је стигла, сви је пробају и процењују јачину. Љуштење почиње да буде жешће и бучније. Разговор и пуцкетање ватре маме у сан, настојим да чујем сваку причу, уживам у живом и веселом друштву и осећам да ме неко заспалу ставља у кревет, скида ми тешке и блатњаве опанке и покрива. Жуља ме одећа али немам снаге да се покренем, полако тонем у сан замишљајући котао са тиквом "мекокорком"како се крчка на огњишту. А, сутра је нови дан, чекају ме нова изненађења, нове радости. Сутра газимо колима Темштицу, ја ћу сести на задњем делу кола и спустити ноге у воду, волим да се Темштица игра мојим ногама бацајући их горе-доле. Живот је леп, живот је пун изненађења, живот је игра!

_____

Пише: Грана Перовић, родом уз Станичења
Илустрација: Dena Tollefson