Оч сок?

Др Борислава Лилић је својевремено причала да је као професор Гимназије често долазила у Стару цркву у време када је комунистички режим то строго бранио. Она је знала да се њени доласци брижно прате и евидентирају по налогу једног локалног функционера кога је лично познавала. Очекивала је да ће бити позвана на информативни разговор, па је на време почела да спрема своју одбрану. Позив на саслушање је заиста стигао и она се убрзо нашла очи у очи са својим познаником који након краћег увода пређе на ствар:
- Реци ми Борка, јел истина да си ти ишла у цркву?, упита је он набрајајући датуме и сатнице које су прибележиле уходе.
- Истина је - одговори сасвим спокојно професорка.
- Па добро, а јел знаш да као професор то не би смела да радиш и да можеш да останеш без посла због тога?
Без имало оклевања Борка крену у контранапад, упита свог иследника да ли он зна да је његова жена тајно крстила њихову децу, и да ли зна све своје ближе и даље рођаке који кришом славе Крсну Славу, а онда поче, по именце и по празницима, да их набраја.
У канцеларији настаде непријатна тишина. Сасвим затечен, иследник устаде са своје столице, упери значајно прстом у Борку и упита је:
- Оч сок?

Ж. П. / фото: dreamstime