С моје очи

Убав је, нане, убав ми је, нанће
Убав ми је, златан ми је, че га узимам.
Че просимо па че се ранимо,
Ако су, нанће, сиротиња.

Убав ми је, убав си ми је,
Немој га кудите, немој ми браните,
Душа ми га оче, и за мен по-убав нема.
Нај-убав ми је у свата момчетија.
Да ти дадем, нанће мила,
Да ти дадем мојете очи
Да га с њи
Погледаш.

„Дума“, Драгољуб Златковић
Фото: Пиротски младенци (1901-1910), fotomuzej.com