"Од Градића хоћу да видим касарну" |
(Крајем 1885. године, бугарска
војска је изашла из опустошеног и опљачканог Пирота. А онда је уследило просецање улица... Мајор
Светозар Магдаленић је касније постао начелник Ужичког округа и по овом сличном моделу и времену решавао проблем тамошње хајдучије.)
... Причало се да су улице морале бити
просечене јер је постојала бојазан да се ратно стање продужи, а тесни и
кривудави сокаци нису згодни за одбрану. Уз то, требало је повезати железничку
станицу која је била у изградњи, са фиксираним местом за подизање касарне,
добрим и широким улицама. Поред тога, Пирот је окружна варош, улице су се
морале регулисати кад тад, а војне мере само су убрзале просецање. Тако се
приступило рушењу зграда и просецању улица брзо, ефикасно и без много
сентименталности (...) За Магдаленића се прича да је издавао кратке и неопозиве
заповести о пресецању улица, које су гласиле: „Од Градића
хоћу да видим фиксирано место за касарну! - Од Великог моста хоћу да
видим железничку станицу!
Саборну цркву!“ И тако редом и за друге улице. Онда је настало
рушење зграда, које су биле предвиђене за то. Молбе и преклињања да се куће не
руше до пролећа док време не отопли, нису узимане у обзир. Заповест се морала
извршити без поговора. „Руши, бабо, руши!“ говорио је Магдаленић
некој старици из Чарлине фамилије, која је молила и преклињала да јој се кућа
не руши до пролећа. „Бабо, боље је порушите ви него да јој на крову запева
црвен певац“. А то је значило: ако кућа не буде порушена, биће запаљена. Овим
старим комуналним триком послужио се и мајор Магдаленић да би утерао „страх у
народ“. Народ је гунђао, пригушено грдио и псовао, али му то није помогло. Када
се данас после осамдесет година, поведе разговор о просецању првих пиротских
улица, стари Пироћанци кажу: Улице су просечене у Магдаленићево време,
споменуло се, неповратило се! Истина, до тога је морало доћи једног дана, али
он их је просекао у најтежим прилимама, после тек окончаног рата, услед зиме, по
највећем мразу. Мајчино млеко је тада пропиштало Пироћанцима: остали су били
без крова над главом на оној студени.
По причању Милана
Младеновића, Чедомира Клисаревића, Милана Гаротића и др. - Душан Ћирић - Старе
махале и сокаци - Пиротски зборник бр. 2 - 1969. Фото: "Слике старог Пирота".
Нема коментара:
Постави коментар