Икона која је сачувала Пироћанце

"Утешитељка" је стигла у наш храм на Благовести 1922. године као поклон пиротског обу­ћара Сотира Љубеновића који је у Старој цркви био тутор, а вршио је и улогу појца. На маргинама богослужбених књига стоје бројни записи овог богољубивог занатлије који верно осликавају његову племениту душу и дубоку побожност,  важне градске догађаје, као и његове личне и породичне радости и трагедије.

Пресвета Богородица је преко “Утешитељке” објавила своју милост ка Пироћанцима и пре даривања иконе храму. Она је пратила пиротске борце у чувеном окршају на Тумби, на Ивањдан 1913. године када је српска војска победила знатно бројније бугарске војнике. ... На полеђини иконе о овом боју стоји забележено: 

„За сво време ратовања носио је Сотир Љубеновић,
обућар из Пирота, војник трећег позива.
Мати Божија, благодаримо ти што си нас спасла.
Не остави нас до конца живота нашега. Амин.“ 

Две године касније, у току Првог светског рата „Утешитељка“ је опет сачувала богољубиве Пироћанце. Овога пута милост Мајке Божје је била још очигледнија:

Обућар Сотир Љубеновић

„Ратовали смо са иконом и 1915.
на Лесковац са Бугарима и пола изгину,
а нас Пироћанци до једног сачува Мати Божја.
Нека по нас наша деца памте и славе Матер Божју.“

Иако се “Утешитељка” прославља 3. фебруара,  у Старој пиротској цркви је од самог почетка пракса да се пред њом сече колач на Ивањдан, 7. јула, у спомен славне победе на Тумби и исказане милости Пресвете Богородице.

 Ж. П.
Из књиге: Писма из Малог Јерусалима