субота, 02. јул 2016.

Гушевица

Фотографија корисника Приче старог Пирота
"Гушевица" Олгица Џунић
Што ти је живот! Променио се град, променили се људи, улице измениле имена, дошло неко друго време, а ОНА остала. ... Свима је јасно када се каже: „Ко се напије воде са Гушевице, тај тешко одлази из Пирота или га још теже заборавља.“ Дакле, ово је мала прича о Гушевици, пиротској чесми са оне стране Големог моста. Легендарној и архитектонски раскошној... Некада је имала хладну планинску воду, до које се долазило силазећи низ широко степениште, па нам се чинило као да улазимо у неки велики трем, у неко значајно место тишине, где се чуо само клокот воде, која је бујала из неколико шопки. А касније су поставили велике плехане тасеве, којима се захватала вода и пила. Наравно, у школи смо имали посебан час – како да „хигијенски пијемо воду“ на градским чесмама, посебно из тих плеханих тасова Гушевице. Запамтили смо: никако не треба пити на истом месту где је пио претходник, док плехану чинију добро не оперемо. Климали смо главом, а на Гушевици смо увек пили директно из цеви! Архитектонско решење Гушевице је увек изазивало интересовање. На врху је била полусавијена шипка на којој је горела сијалица и осветљавала чесму у току ноћи. Ту, код чесме и око ње, дешавало се много тога занимљивог у овом делу града (Тијабари). Пре рата су се ту одржавале богојављенске свечаности, правили ледени крстови од воде из Гушевице, а тамо, шездесетих, око Гушевице је био хит – „Јегрек“. То је била башта у продужетку садашње кафане, у којој је обавезно певала „певаљка“ уз пратњу одличног оркестра. Ту је дуго времена било омиљено састајалиште ноћобдија, док су се клинци верали на ограду и посматрали „неки други свет, за њих забрањен“. А Гушевица је остала, на срећу, очувана, реновирана, са малим новим детаљима, као симбол овог дела града, када се пређе Големи мос'...

Пише: Милан Пауновић

Нема коментара:

Постави коментар