Данас је слава Ржанског манастира, древне старопланинске светиње
обновљене средином 19. века. Височани овај укуткани Богородичин манастир
веома воле и поштују. Нису га остављали ни у најтежим временима
комунизма, о чему сведочи Драгица Дојкић (1934) из оближњег села Рсовци:
"...У какву породицу растеш, ти си теквја. Ако ти је породица
непобожна, кво дете да знаје? Какво види родитељи работе и оно тека
работи. Ми смо расли у текву породицу, ми смо били стално у цркву,
стално богомоља куде има. На Малу
Богородицу, децата ми манечка, поодрасли, мож да оде. И са сестру, ми
двете се надигнемо тува преко камик`т. А она све речеше, са ми је сестра
умрела, година је прошло, Бог да ђу прости: – Драгице, гледе децата,
кико Исус Христос ка је бил дванаес године, ка су га први пут повели
Јосиф и света Богородица у јерусалимски храм да иде тамо, у цркву, а оно
деца пошла па све трчу преди њи, радосна деца. И гле и нашта деца тека.
Радосни па све трчу што смо пошли у цркву! Радују се деца!"
_____Аудио и фото запис, Ж.П. 2015-2017.
#pricestarogpirota
Нема коментара:
Постави коментар