|
Кафана "Србија" данас |
Љуба Костић, деда по оцу Владимиру живео
је у Пазару. Био је хотелијер. Ова кафана „Србија” била је његов хотел.
Тада се звао „Српски краљ”. Купио га је 1928. године. У кафани се радило
породично. Нису они пре рата били капиталисти као што су данашњи. Све
су то поштеним радом зарадили. Моја баба је кувала, чистила, прала, неки
њихов братанац је био конобар. Била је то једна кућна мануфактура.
После национализације 1957. године све су им узели и остали су б
ез
ичега. Нису имали од чега да живе. Остао им је само један виноград на
Сарлаху који су они одржавали, продавали су вино и од тога живели... У
то време нисмо смели много да причамо против комуниста, а моја баба, кад
год би плевила башту говорила је: „Црви да га изеду”. А ја питам: „Кога
бре, баба, црви да изеду?” Баба, онако љута каже: „Па Титу, бре!” Она
је проклела те људе који су им све узели. Касније су направили „дивљу”
кафану у свом дворишту од столова које су успели да извуку. Долазили су и
затварали је. Свашта се дешавало у то време... Сада се тај хотел
продаје. Штета. То су људи тешком муком и радом стекли. Волео бих да се
тај купац не прихвати јер је кафана ипак резултат нечијег туђег рада. То
је туђа мука и зној, она је наша породична и није коректно да се узме
нешто што је већ једном узето. Ми се боримо на сваки начин да се то
врати породици и надамо се да ћемо у томе успети, јер питање
денационализације још увек је нерешено...
Проф. др Зоран Анеђелковић, интерниста – реуматолог
(рођени Пироћанац и супруг чувене водитељке Дине Чолић)
Извор: Пиротска Слобода /Данијела Тобић (део репортаже)
Нема коментара:
Постави коментар