Мојој деци

Не тражите очеве стопе

Остављене у граниту Старе планине.
Нема их више, избрисане
Планинском кишом.
Не тражите очева писма
У одбаченим жутим ковертама
Нећете их наћи,
Трагови мастила избледели су од ћутања.
Не тражите! Не идите
Мојим траговима,
Блатњавим, врлудавим сокацима
И обраслим путељцима мога детињства,
Којима сам ишао сам до циља!
Ваши су путеви трасирани
У друго суморно време,
Чудно, несигурно,
Бескрупулозно,
Ваше време је у трајању,
У безнађу...
Идите опрезно,
Будите људи,
Будите светлост моја
Која треба да зрачи и у тами.

Томислав Еленков (рођен у Изатовцима)
Фото: Стара Планина, Милан Симоновић, Ниш