Ослушни, граде мој рођени,
Пригрли ме, Нишаво,
и причај најлепшу причу.
Долазим уморним кораком
да испевам ПЕСМУ.
На стазама Кеја газим
лишће што шушти,
Бацам камен у снажни брзак
Замишљам жељу...
Ослушни ме, граде рођени мој,
Долазим из Тијабаре
Одакле је с гитаром
и мој отац долазио
У ове касне сате
Тако ми сна у свом несну
На југоистоку Србије,
Мој граде рођени.
Душанка Нешић Душанова
(Фото: Игор Ђорђевић)
Нема коментара:
Постави коментар