Марушка Стефановић била је жена Коце Стефановића, одиста
богатог и имућног трговца, и прва жена Пироћанка која је путовала возом. Њен
муж био је члан делегације која је путовала у Београд да краљу Милану изрази
захвалност што је железничка пруга прошла и кроз Пирот. Са мужем је путовала и Марушка и кад се вратила у Пирот причала је радозналим пријатељицама
и комшиницама:
„Море, жене, када си ја и мој Коца појдомо у Белград, нели отидомо на штацију, а там ћоравата кобила. Укачимо се у њу. Она, слепча, п`шка, па пушти маглу, стра да те увати! Тека, тека, док не дрмну трећото звоно. Кад си оно удари, она се прво затресе, па кад си се затрча, затрча, тека дори до Сопот. Кад там, жене писане и златне, тиће се заришка у зевњу. Ст`вни се. Ја се уплаши, па се увати Коци за рукав. Он ми рече: „Де, што ти је. Това је тунел” - Тунел ли је, ама ја бео премрла оди стра”...
(први воз дошао је у Пирот 1. новембра
1887. године).
Из књиге Милице Петковић „Жене
Понишавља“
Нема коментара:
Постави коментар