Легенда о Градићу

Међу бројним легендама, које обавијају велом тајни пиротски Градић, постоји једна, готово сасвим непозната, а чија се радња збива у магловито доба владавине неког српског цара Свевлада, некад у 7. веку. Та легенда је забележена у Скопској Црној Гори средином 19. века, где су је старе жене још увек певале о празницима Светог Ђорђа, као свечану славску песму. Главни јунак овог загонетног десетерца, бан Драганче из Будима припрема крсну славу у част Светог Ђурђа. На његовој раскошној трпези, пуној свакојаких јела и слатке медовине, рујног винца и раћије, недостаје једино свеже речне рибе, те зато он решава да крене пут југа, до реке Војуше и Охридског језера. При повратку за Будим, несретни свечар бива ухваћен и заробљен у Пироту од српског краља Михајла који је тада столовао у њему. На дну мрачне и влажне тамнице, осуђен на коначну пропаст, Драганче успева својом крвљу да испише књигу и да је, уз помоћ два сокола, отпреми до Будима и своје забринуте љубе. Сазнавши за читаву невољу, храбра Будимљанка сече своје рујне косе, одева се у мушку ратничку одећи, опасује сабљом и на хитром коњу доспева у Пирот где, наочиглед пиротских делија, јури низ чаршију, прескаче реку и добро забрављену капију градске тврђаве, те коначно унутар ње, убија краља Михајла, плени седам товара блага и ослобађа свог заточеног супружника. Стигавши у Будим, младенци пишу цару Свевладу и моле за опроштај, потанко описију шта се збило и како је погинуо његов краљ, обласни господар из Пирота. Очаран јунаштвом и храброшћу једне жене, велики цар даје своје разрешење, шаље младенцима благо и чува их својим декретом од могућих освета... Тако каже древна народна песма, машта и легенда, можда помало и збиља. Какогод, лепо је чути да се некада давно у Пироту краљевало. И да је, у време оно, брачна љубав била снажнија од свих кула и капија тврђаве у Градићу.