Кућа Јована Цекића

 Кућа Јована Цекића, једног од оснивача „Тигра“. Шира јавност је о овом отетом здању сазнала нешто више пре десетак година када је у локалном листу „Слобода“ (бр. 2577) освануо апел Цекићевих потомака са захтевом да им се породични дом врати. То саопштење открива и Јованову тужну животну причу али и његову неуништиву радну енергију коју ни комунистичка тортура није могла да саломи:

"Ја сам Гордана Цекић, једна од петоро деце Јована Цекића, а сада једна од 28 наследника (са неколико пунолетних праунука Јована Цекића). /.../ За младе људе Пирота - укратко 1946: године нова луксузна кућа у центру Пирота од 463 м2, са 19 ари плаца је последњи део одузете имовине мом оцу. Остало му је само петоро деце. Уступљена је молбом на две године “комитету” КПЈ, које су се отегле на 13 година. Незаконита национализација извршена је 1959. године, непоштовањем ни једног услова законодавца, и игнорисањем чињенице да у закону не постоји ни један пропис који стамбену зграду претвара у пословну, без обзира ко у њој ради. Стамбена зграда национализована је као пословна зграда. Председник општине г-дин Десимир Петровић 1979. године продаје Цекићеву кућу “комитету” по метру квадратном као стамбену зграду са знатно нижом ценом у приземљу (2 подрума, остава, вешерница итд). Моје примедбе: као стамбена кућа није се могла национализовати, али купити може. Отплаћена је 1981. године.
После распада Савеза комуниста Југославије 1990. године у нашу кућу уселили су се нови станари - одбор СПС-а. Сами себе су прогласили наследницима и до сада 16 година раде у нашој кући, по ком основу, не знам. Позив младим људима СПС-а које сам упознала ушавши први пут после 1946. године у нашу кућу, да би враћањем власницима и пре закона о денационализацији, постали симбол праве демократије у Пироту.
Град Пирот је казнио Јована Цекића што је много стекао: радник од детињства, са 16 година занатлија, са 20 година власник трговинске радње, и доста касније индустријалац. Кажњен је привременим оптужбама и (сталним губитком целе имовине), права гласа, права на рад, губитком достојанства, скоро без права на опстанак. Наградио га је у то време град Ниш, са његових близу 60 година, похвалница “Ваљаонице бакра” – Ниш: “Другу Јовану Цекићу, руководиоцу економије, за Ваше залагање, за ваше организационе способности и унапређење наше економије”.
Савладао је и пољопривреду до савршенства упорним радом и разумом, као и све остало. Отети понос су му вратила деца својим дипломама и великом љубављу што на њих није пренео отпор према режиму са којим морају живети. Тестамент деци није написао, није имао шта да им остави. Његово наслеђе деци је било велико и вредно: пренете радне навике, поштење, љубав према људима и задовољство живота и у беди. Молим помозите, схватили сте да је правда на нашој страни, а ускоро донети закон о денационализацијуи ће то и потврдити."

фото: Google Earth