Марића сас Ману

Какво па толко наодите маану на мојега Ману?
Да ли су па вашти мужје по-убави и по-прилегатни?
Или су по-работни, или по-чувателни, или су повише стекли?
Или се по млого слагате сас њи?
Или ви почитују ко мужје?

А ја се сас мојега Ману дичим
Договарамо се и почитујемо, деца смо златна начували
Њиве прикупимо, куће направимо, стоку запатимо
И што је од стари остало чувамо си за деца
И никому не бркамо у-очи, с комшије се не карамо
И сас сву роду смо си како је ред и како требе
И никога несмо ни изл`гали ни украли
И свакога смо дочекали и пречекали
Кој ни дојде у ижу.

А големо убавило нити је он тражил од мене, ни ја од њега
Мана си ми је Мана: т`нак, жлт, висок, нек си ми је
Одкако си је, тека си је, венчање ми је, мој си је
На свилено парче ми се претвара и кад магаре јаши
По-убав ми не требе, муж ми је
И домаћин.
_____

Драгољуб Златковић „Дума“
Фото: Слике старог Пирота (Младенци из села Пасјач)