Најстара

Ајде, бабо Тодоро, ти си још сас орлити
Дошло је време да си попритегнеш оп`нцити
Све да си спремиш, мож те потраже одједнуш!
- Неси ни ти, Јоване, скор`шањ, а неси ни млого далеко
Попарила је и теб, ко и мен, слана од-одавна.
Зашто да мрем, кој че ми чува параунучетијата
И кој че гледа кокошће и прашчина по дворат
И кога че највише запитују, и на славу, и на седенћу
Како је било у старо време?

Стара, ама се не подава
Још си с`весна, још ђу памет служи
Бог њој дал мушко чукун-унуче, па му се млого радује
Па му каже: бабино, бабино, баба че умре
А ти че носиш баби крстачуту
Ама че малко попричекам
Да те прво оженимо.

____________
Драгољуб Златковић, „Дума“
Фото: „Баба Ристана, Рсовци“, Тањица Перовић, 2013.