Пирочанац је мислил на јутре!

... И може бити, због стар, уман народ који је на младињу преносил свото искуство, у Пирот неје имало млого пустооди, ама је имало 386 дућана сас још толко дућанџије, па чираци, калве, радници... Бели свет вредан народ. Мож су затова Нишлије у шољћу оратили да Пирочанац прво научи дете да буде дућанџија, па га после напраји.
И, какво год да је работил, Пирочанац је мислил на јутре!
Јова Иванковић се зазнојил, стење, сади ореј, а Чарапил че га потапше по грбину и че се насмеје:
- А бре, Јово, ти си д’н изгубил. Ешто ли се затираш те толко копаш за орејат кад ти од њега нема вајду да видиш. Док он пророди, тебе че ц’рвје изеду.
А Јова се пребрише по чело, па че рече:
- Са је на мене дошло ред да остајим нешто позади грбину. Ми са беремо и једемо оди онија ореси што ђи засадише тија што беоше преди нас. Е па, право је да од овија што ми садимо, једу онија што че по нас дојду на свет.
Е, због теквуја памет Пирочанац је бил и чујен и знан и ишла му је напредица. ...

Мирјана Јонић Игић
(Део приче „Работа и веселба – браћа од чичеве“)
Фото: Тањица Перовић, Пирот