Петровдан у Старој пиротској цркви пре десетак година...
Тада је читав храм мирисао на „петровће“, прве јабуке које су побожне
бакице доносиле на благослов и освећење. На жалост, данас је све мање и
њих и овог лепог обичаја... Занимљиво је и да су пре Другог светског
рата Петровдан славиле терзије, кројачи финијих тканина и одела. Како је
њихов еснаф био један од најимућнијих, то је и цео град са њима
празновао и благовао о чему је у народу остала реч: „Дај ми Боже
Петровд`н сваћи д`н!“. Терзије су бринуле и о сиротињи, својим старим и
немоћним колегама и нарочито, о својој задужбини Темачком манастиру...
Данас кројачки занат у Пироту пролази кроз велике невоље и искушења. Ко
зна, можда би и њима кренула напредица кадa би се сетили своје
заборављене Славе и лепих терзијских обичаја о Петровдану.
Нема коментара:
Постави коментар