![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi4WSpWaWHTE1gITahXbfN6NywhFlKsqJCB3u_HE5XOpmGhTvg1FUqq8Zi6nFVhu2NOQHQWEJcucUbv3Zn2_sfFMBrIz4r7E6QujiN4u3DC2ou8YCVWNTWTaOM4DqeEr38bD4UA9JByMMpj/s400/Mlada+u+selu+Lukanja+kod+Pirota+1935+godine.jpg)
До Голуба ли сам, нане, стигла
И грозно, и глупаво, и штрокаво, и дрпаво
И сирома, и на појату с овце спи, и разокаво
И мајћа му језична, и патрава
И сви се шегују с њи
И по-стар од башту ми!
– Много си, черко, позаседела, живи ме жалове изедоше
Твоје се друство задомило, друшће ти деца воде за-руку
За манастир ли се спремаш или за белу удовицу
Позастала си, нема више чекање, ни бирање
И алтав да је, и удов`ц да је
С бревенеци да је, муж да је
Дом да си тражиш!
Кој пробира он набере
Сетила се Јања када че се клања
Надала се Јеглика да ђу тражи владика
Што по-више гледаш, по-малко видиш
Најде си бирка ћоравго Мирка.
_____
Песма: Драгољуб Златковић, "Дума"
Фото: Млада у В. Лукања 1935. године (село потопљено 1963)
Извор фотографије: Етнографски музеј Београд
Нема коментара:
Постави коментар