Сетила се Јања

Манете ми се од-главу
До Голуба ли сам, нане, стигла
И грозно, и глупаво, и штрокаво, и дрпаво
И сирома, и на појату с овце спи, и разокаво
И мајћа му језична, и патрава
И сви се шегују с њи
И по-стар од башту ми!


– Много си, черко, позаседела, живи ме жалове изедоше
Твоје се друство задомило, друшће ти деца воде за-руку
За манастир ли се спремаш или за белу удовицу
Позастала си, нема више чекање, ни бирање
И алтав да је, и удов`ц да је
С бревенеци да је, муж да је
Дом да си тражиш!

Кој пробира он набере
Сетила се Јања када че се клања
Надала се Јеглика да ђу тражи владика
Што по-више гледаш, по-малко видиш
Најде си бирка ћоравго Мирка.

_____

Песма: Драгољуб Златковић, "Дума"
Фото: Млада у В. Лукања 1935. године (село потопљено 1963)
Извор фотографије: Етнографски музеј Београд