четвртак, 22. децембар 2016.

Потоп Завоја

Фото: Томислав Петернек
На вест преко радија да се у Завоју нешто дешава, кренуо сам у село још у току ноћи са групом Завојаца који су радили у Пироту. Стигли смо пре сванућа. На десној обали изнад села видели су се фењери и њихов одсјај доле у селу. Знао сам да је то вода. Чули су се повици, кукњава, шкрипа воловских кола. Пси су жалосно завијали. Ушао сам у кућу Велимира Филиповића која је још била далеко од воде. Све је било исељено. У једној просторији је остављена само пећ а око ње пуно људи. Соба је била скоро пуна. Људи су се грејали и чекали јутро, или да их вода истера, ако до куће дође пре сванућа. Када је свануло, видео сам стравичан призор. Неке куће се нису виделе, неке су до пола потопљене, негде је штрчао само димњак. Требало је тада видети и снимити уморне, неиспаване и несрећом утучене људе. Гледам неке како улазе у празне собе, излазе, опет улазе, као да су нешто заборавили. Као да се опраштају са свим што остаје. Као да желе да све виде последњи пут и урежу у сећање сваки детаљ. На десну обалу се прелазило гуменим војним чамцима. Нисам прелазио али је слика била иста. Пометња и општа гужва. У брду изнад села, на десној обали, видео сам кревете, буриће, каце, креденце и шифоњере, наћве, ковчеге, даске... Видео сам заробљене мачке и псе на крововима. Војници су прилазили чамцима те их спасавали. Видео сам како су са једног тавана скидали кукуруз и товарили га у чамце. Вода је већ била до тавана. Први пут у животу сам зажелео да имам фотоапарат и да све симим. Сада би фотографије илустровале ово што сам видео и написао.
____
Текст: Војислав М. Минић, „Завој“, Пирот, 1998.
Фото: Томислав Петернек, "Река Височица поплавила села", Завој, 1963.

Нема коментара:

Постави коментар